Заједница „Отаџбина памти“ се родила спонтано и неочекивано. Током низа акција у природи протеклих неколико година, група људи која наизглед нема превише заједничког схватила је да има сличне системе вредности, да дели виђење прошлости, али и да има веру у будућност.
Кроз дружења у разним крајевима наше земље, обично уз логорску ватру, разговарали смо о идејама, визијама, жељама и етичким вредностима. Иако се знатно разликујемо у многим стварима, увидели смо да делимо неке традиционалне вредности, али и да живимо у јако специфичном времену. Схватили смо да је тренутак за акцију управо сада.
Као и наши преци пре једног века, живимо у јако интересантно време. Свет се брзо и драстично мења, а ми покушавамо да се укључимо у његове токове. Изазови са којима се наша генерација суочава су знатно другачији од оних од пре сто година, али су подједнако сложени.
Осим тога, имамо и ту част да смо генерација која живи тачно 100 година од Великог рата, што нам пружа прилику да важне догађаје из тог периода обележимо онако како наши преци заслужују.
Током настанка овог друштва свако од нас је схватио да није сам. Схватили смо и кроз приче о нашим акцијама да постоји много више оних који деле нашу визију. Схватили смо да су наше изворне српске вредности и даље живе у једном делу наше популације.
Једна од заједничких особина свих оснивача је стална акција у сваком од домена где учествују. Наша идеја је да кроз низ активности одамо почаст историји Србије и да кроз приче о нашим прецима научимо млађе генерације да се решења за проблеме будућности и достизање благостања налазе у нама самима. Наша идеја је да се кроз овакав рад покрене здрава и уравнотежена дискусија о нашој историји, али и да се створи позитиван пример који може да инспирише млађе генерације.
Подаци о удружењу:
Назив: Удружење „Отаџбина памти“
Седиште и адреса: Симе Лукина Лазића 12, Београд, Савски венац, Србија
Матични број: 28239947
ПИБ: 110290627
Текући рачун: 275-0020221073747-02 Societe Generale Srbija
Девизни рачун: 275-0020221073764-48 Societe Generale Srbija
Донаторски рачун (за уплату у динарима): 275-0020221176297-36 Societe Generale Srbija
Донаторски рачун (за уплату у еврима): 275-0020221459751-73 Societe Generale Srbija
Марко Николић, рођен је у Београду 1978. године. Од 1996. године је активан на планинама и сваку зимску сезону проводи у скијалиштима широм Балкана, а 2001. године је ушао у свет планинарења. Пењао се на: Монблан (4.807м, Алпи), Калпатару и Чо Оју (5.560м и 8.206м, Хималаји), Аконкагва (6.962м, Анди), Елбрус (Кавказ). Постао је први грађанин Београда који се попео на врх од преко 8.000м 2006. године. Ово постигнуће пружа статус навеће части спортисти Републике Србије. Поставио је и држи државни рекорд (спуст сноубордом са Монблана и Аконкагве).
Један од оснивача и организатора Удружења фристајлера (www.udruzenjefreestylera.com), Удружења екстремних спортова Србија и Српска скајранинг лига (трчање на планинама www.skyrunning-serbia.com). У „Еxтреме Суммит Теам“-у од 2001. године до данас. Планински водич са међународном лиценцом, више од 160 дана годишње на планинама.
Марков прадеда је био и мучио се на Албанском и Солунском фронту. Деда је био народни херој у Другом светском рату.
Ненад Митровић, рођен у Пироту 1980. године. Завршио је електротехничку школу у Нишу после које је уписао Војнотехничку академију у Београду, ваздухопловнотехнички смер, где је дипломирао и стекао звање инжењера електротехнике.
Током студирања, па све до сада бави се разним спортовима. Завршио је и неколико специјализованих курсева. Међу њима су основна обука за падобранство, основни курс за горску службу спашавања, зимски и летњи курсеви алпинизма, курс за ски инструкторе, основни курс спелеологије. Са 11 година је почео да тренира карате, да би се касније упознао и са другим борилачким спортовима и вештинама. Током студија се такмичио за карате тим Војне академије, а носилац је мајсторског звања у аикидоу (1 дан). Од 2003. до 2006. године, такмичи се као члан тима Војне академије у оријентирингу. Од 2006. године прави паузу и враћа се оријентирингу 2012. године. Као члан војног оријентиринг тима учествовао у два Светска војна првенства (2013. године у Шведској и 2014. године у Аустрији). Учествовао је у великом броју трка (полумаратона). Такмичио се у авантуристичким тркама, планинском трчању, ултрамаратонима. Рекреативно скија, вози бицикл и упражњава друге активности у природи.
Немања Нешковић, рођен у Београду 1981. године. Након дипломирања на Факултету организационих наука стекао је диплому инжењера информационих система и технологија. Од 2008. године посветио се развијању авантуристичког туризма у Србији и један је од оснивача спортског клуба екстремних спортова Wild Serbia. Са природом и у природи од раног детињства. Жеља за авантуром и истраживањем довела га је до тога да заврши обуку и техничке курсеве у области планинарења, кањонинга и спелеологије: курс спелеологије- спелеолошки клуб у Београду, летњи и зимски курс алпског планинарења- Београдски алпинистички клуб, технички кањонинг курс II – (Федератион Франçаисе де Спелеологy, Корзика 2008. године). Од 2003. године, Немања је члан Горске службе спашавања Србије. Инструктор је алпинистичког планинарења и кањонинга.
Њему је период Балканских ратова и Првог светског рата један од најсветлијих тренутака у српској историји. Када је све било црно и изгубљено, ми нисмо изгубили душу и достојанство. Немања верује да се слика данашње Србије променила и види државу без поноса и визије. Систем вредности се променио до те мере да је срамота волети своју земљу (а камоли жртвовати се за њу). Прилике пре 100 година у Србији су биле слабе, држава је била на граници колапса и нестанка, народ је био изгубљен и уморан. Ипак у таквим тренуцима успели су да победе и да се боре за будућност. Сто година касније, ми морамо да наставимо другачију, али подједнако важну борбу за будућност Србије.
Драган Томић, рођен у Београду 1974. године. За време рата 1992. године одлази као студент размене у Америку и тамо остаје до 2007. Тамо завршава основне студије, постдипломске студије и започиње каријеру. После 15 година у Америци налази прилику да се врати у Србију и настави рад у отаџбини. У професионалном домену, Драган је директор развојног центра Microsoft у Београду.
Од малих ногу је љубитељ природе и учесник је разних рекреативних спортских манифестација (полумаратони, полу ирон ман, планинарење и скијање). За време трке преживљавања 2015. године на Златару упознаје остатак екипе која се кроз разне акције трансформише и постаје „Отаџбина Памти“.
Драган је отац троје деце. Драганов основни хоби су акције са децом у природи.
Драганов прадеда Душан је као члан санитетских јединица у оквиру шумадијске дивизије прешао Албанску голготу и вратио се у Србију. Као мали Драган је радо проводио време са прадедом и слушао приче о Солунском фронту.
Мирко Митровић, муж, отац четворо деце и инжењер електротехнике. Из жеље да постане бољи родитељ и боље разуме процесе комуникације, у слободно време студира психологију и на том пољу има сертификат Коуча у Трансакционој Анализи.
Једно од његових интересовања је активно родитељство и улога оца у стварању здраве фамилије. Оснивач је заједнице Први пут с оцем и иницијативе Мушки камп са око 60 организованих кампова у којима је учествовало преко 50 породица у последњих 8 година.
Успешно је завршио низ полумаратона, маратон и ултра трку на 12 сати. Члан је групе Ултра Тркач Србија.
Мирко верује да без добрих узора не можемо имати добру будућност, као и да је Велики рат неисцрпан извор сјајних узора јунаштва и чојства, достојанства и честитости, љубави и пожртвовања.
Дарко Ђорђевић – рођен у Београду 1979. године. Завршио Вишу туристичку школу у Београду. Током основне школе активно се бавио тенисом, касније у гимназији тренирао теквондо. Професионални фотограф већ скоро 20 година. Сарађивао са разним дневним домаћим и страним новинама као и интернет порталима. Од 2004. па до 2010. године уређивао један од познатијих спортско-навијачких часописа код нас и у окружењу. Као патриота и родољуб пратио је доста утакмица (фудбалске првенствено) репрезентације, између осталог је ишао и на сам југ афричког континента на Светско првенство 2010. године у Јужној Африци.
Чукундеда му је био борац у Првом светском рату, прoшао Албанску голготу и учествовао у пробоју Солунског фронта, а за показано јунаштво и храброст лично га је престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао.
