Удружење грађана „Отаџбина памти“ спровела је акцију уређивања српског војничког гробља у селу Криваја, на Церу.
Иако је киша падала цео дан и отежавала рад екипи, то нас није омело да урадимо планирано. Гробље је било толико запуштено да са улице пролазници нису могли да виде четрдесет гробних места српских војника и три аустроугарских. Посекли смо шибље, уклањали корење, острањивали траву. На крају смо упалили свеће за покој душе војника страдалих 1914 године. У току сревања обишао нас је локални свештеник који нас је касније угостио по старим српским обичајима.
Пре повратка посетили смо планински дом на врху Цера, где нам је Ана, стручни туристички водич за планину Цер, рекла како се нико не брине за та стара војничка гробља и да је Церска битка неправедно запостављена, а ми смо јој објаснили циљеве нашег удружења и обећали да ћемо на пролеће доћи како би завршили уређивање српског војничког гробља на Церу.
Лични осврт Драгана, председника удружења:
Време тог дана је било јако лоше. Да сам остао код куће вероватно бисмо седели у дневној соби и причали приче које смо већ чули. Марко је предложио акцију пар дана раније тако да смо и поред лошег времена спаковали нешто нашег алата и кренули ка Шапцу. Моји клинци су прилично спремни на акције а ово им је била идеална прилика да мало изађу и проведу време са одраслима. Ја доста времена проводим на послу тако да сваки моменат са децом ме јако испуњава позитивном енергијом. Такође, било каква акција или кретање напољу доста позитивно утиче на моје раположење и на ниво позитивне енергије.
Пејзаж цео је божанствен. Дакле Криваја је као села каква описују у бајкама. Не би ме изненадило да је из неког жбуна искочио неки вилењак.
Када смо стигли до гробља, доста брзо смо прешли у акцију крчења корова. Било нас је 10 тако да је сам рад трајао 2.5 сата. Као што рекох мени јако пријају активности у природи тако да сам се после 2.5 сата физичког рада осећао знатно боље него пре рада. Клинци су такође допринели, али мени је најбитније да чују приче од људи из екипе и да виде како изгледа кад се тим уједини у циљу и жељи да реши ствари.
Након чишћења смо у ствари имали највећа изненађења. Прво, локални свештеник нас је господски угостио у својој кући. И кроз причу смо сазнали да село стоји солидно, тј. да је оживела производња разног квалитетног воћа и да је уствари највећи проблем наћи радну снагу кад дође берба. Друго отишли смо до планинарског дома на Церу где су нас угостили људи који су екперти за Церску битку и који су указали на гробље у Криваји. Ту смо попили чај и разговарали о даљим корацима. Оно што је остало најупечатљивије је што је планинарски дом светски уређен. Тим који га води то ради на домаћински начин са поносом на нашу историју и традицију.
Оно што чини наш тим интересантним је што радимо конкретне ствари. Дакле, има ту приче и дебате, али јако брзо се прелази на акцију. „Акција на гробљу у Криваји очарава како наш тим жели да оперише и шта желимо да радимо.
У сваком граду постоји велики број наших истомишљеника тј. људи који желе да нама свима буде земља знатно боља. Жеља ми је да окупимо те људе и да свако у свом граду једном месечно осмисли малу акцију која ће направити да сваки град буде место љубави и место које верује у будућност.“