Пре једног века, већина популације у свету је била посвећена раду у пољопривреди (на земљи у селу). Данас је свет драматично и неповратно другачији.

Ми верујемо да је највећи потенцијал у Србији у ствари људски потенцијал који имамо. Да би Србија играла активну улогу у 21. веку, земља мора постати економски јака и лидер региона у разним сегментима привреде. Ми видимо Србију као земљу високо образоване генералне популације у разним сегментима науке. Ми верујемо у будуће друштво где су наука, образовање, стварање, учење и стално усавршавање доминантне врлине грађана наше земље. Будућа Србија је једна од највреднијих земаља у Европи.

Јачина државе се не одражава само економијом. Ми видимо будућност у којој, сви људи из света који имају српске корене, имају места у отаџбини. Ако се погледа наша историја, видимо разне таласе емиграције по свету. Ми верујемо да је дошао моменат да се одређени број наших људи врати у отаџбину и допринесе развоју Србије знањем које су стeкли по свету.

Једна од вредности које су нам оставили дедови, а која је данас по мало заборављена, је константни оптимизам у свим околностима, како у ретким тренуцима благостања, тако и у најтежим околностима. Желимо да будућа Србија поново буде земља оптимизма, позитивне енергије, стабилности, рађања и стварања.

Ми верујемо у друштво које је отворено за дискусије кроз које се приближавају ставови и формира слика будућности. Ми верујемо у историју, уметност и културу као домене који воде у проналажењу смисла и значаја рада.

У нашој визији земље, будућност припада младима и деци. Ми видимо у будућност у којој су популациони трендови (наталитет) позитивни и где је највеће људско благо управо љубав и одрастање детета. Љубав је центар те будуће Србије. Љубав није само према нашој деци, већ према сваком човеку у нашој држави. Генеза (корен) све љубави је љубав према прецима који су урадили све што су могли да би ми данас били у позицији да маштамо. Свако од нас је потомак оних који су прошли албанску голготу. Свако од нас је потомак оних који су преживели јурише на солунском фронту. Љубав коју ми осећамо према нашим дедовима је неограничена покретачка снага (перпетум мобиле) критична за будућност наше земље.

И свака прича у вези Србије може да се заврешити на само један начин – а то је прича о јунаштву и чојству. У нашој историји су генерације и генерације хероја, који су свесно ишли до краја да би идеја о српском народу опстала. Свака прича о јунаштву почиње са косовком битком, али битно је поменути новије генерације наших јунака који су дали животе због идеје о српству. Поменуо бих да су 1999. године наши пилоти полетели против најјаче ваздушне силе у историји човечанства. Није спорно да би свака будућа генерација дала све да би се одржала слобода нашег народа. Веома добро су наши дедови знали да се слобода никада не добија на поклон, увек се осваја и брани и то у крви – ако другачије није могуће. То веровање постоји и данас и добро је угравирано у наш генетски код.

У нашој верзији будућности – нема рата. Свака генерација у последњих 100 година је скупо платила цену рата.   У првом светском рату – трећина укупне популације и 60% мушке популације је нестала у ратном вихору. У другом светском рату, само у концентрационим логорима је погинуло најмање пола милиона Срба. У последњем рату, иако је било бројчано мање погинулих, послератна емиграција и смањење наталитета су имале подједнако разарајуће последице.

Наша визија је Србија у којој наша деца нису приморана да иду у рат, већ имају шансу да стварају у срећном и слободном окружењу. Наша визија су генерације и генерације младих које наслеђују вредности, знање и рад претходних генерација. У окружењу дугорочног мира, где свака генерација има шансу да заблиста, сјајна будућност Србије је лако остварива.