Бељаница – Припремна акција 22-23.06.2018.

Иако је време у Београду, а и у остатку Србије, поготову источном делу, било доста лоше са обилним падавинама тих дана, то нас није омело да се упутимо ка Бељаници и реализујемо припремну акцију пред одлазак на Кајмакчалан.
У петак поподне смо кренули пут Бељанице: неко аутомобилом, неко мини-бусем, а сви смо стигли на одредиште предвече. Успут смо повезли и госпођу Миру, која нам је уједно била и домаћин у планинарском дому Бељаница – Свилајнац, али и главна куварица.
Петак увече смо искористили за подизање шатора поред планинарског дома – било је укупно 17 шатора за 50 учесника акције. После тога смо искористили слободно време разгледајући околину, гледајући Светско првенство у локалној кафани и међусобном дружењу.
У суботу смо устали у заказаних седам ујутру, јер је то био наш главни дан на Бељаници. После доручка нас је водич Ненад Царевић упознао са планом акције, као и условима који нас чекају током пешачења до врха планине. Иако смо очекивали лошије време, кишу и блато, тога није било, тако да терен сам по себи није био проблем.
На путу смо имали два већа успона, али је уз довољно пауза већина екипе изгурала до врха. Један део тима је оценио да би му био превелики напор да се попне до врха, па се негде на пола пута вратио. Овде треба напоменути да је Бељаница прилично захтевна због великог успона, али тога неће бити на Кајмакчалану.
После неких четири-пет сати пешачења са паузама, стигли смо на врх. Тога дана нисмо били сами на Бељаници, тако да смо се одмарали уз ћаскање са три планинара из Републике Српске који су се у исто време затекли горе. После групног сликања кренули смо назад истим путем.
Сада је све било далеко лакше, јер је задатак био успешно обављен, тако да готово и да није било пауза до планинарског дома. Тамо нас је сачекао чека остатак екипе, али и госпођа Мира са спремним ручком, тако да смо сви заједно сели за сто и надокнадили утрошену енергију.
После ручка смо спаковали шаторе и кренули назад. Неки су обишли и прелеп водапад у непосредној близини дома, тако да смо се сви задовољни вратили својим кућама. Сада са нестрпљењем ишчекујемо 11. јул и одлазак на Кајмакчалан.