22. зимски успон на Трем

Зимски упон на Трем одржан је 24. фебруара 2018. године и наша жеља је била да се придружимо планинарском клубу Железничар из Ниша, који је био организатор, као и другим планинарима и удружењима, домаћим и интернационалним и тиме подржимо ову традиционалну акцију.

Из Београда смо кренули у петак око 16 часова а на одредиште смо стигли у вечерњим часовима. Наш смештај је био у Дому културе Горња Студена, где је било смештено око стотинак учесника акције. Након пријаве и упознавања са осталим учесницима отишли смо на починак.
Свечано отварање акције било је испред Дома културе, а прва од две групе, у којој су били и чланови нашег удружења, кренула је на стазу у 7 часова. Друга група је кренула на стазу у 8 часова, а у акцији је укупно учествовало неколико стотина планинара. Стаза иде кроз село Горња студена, преко изворишта Бојанине воде на 890м надморске висине, затим преко изворишта Љубина чесма на 1100м надоморске висине, превоја Девојачки гроб на 1311м надоморске висине, гребеном Суве планине до врха Трем који је на 1810м надморске висине.
На Трему смо направили паузу коју смо искористили за фотографисање са осталим учесницима овог планинарског подухвата. Током успона многи учесници су одушевљено коментарисали издржљивост и упорност нашег осмогодишњег другара Растка, који је јуначки издржао око седам сати пешачења колико је трајао успон при чему је прешао стазу чија дужина износи 12.4км у једном правцу.
По повратку у Дом културе организован је ручак и културно-забавни програм. У Београд смо се вратили у вечерњим часовима, мало промрзли, али пуни утисака.

Лични утисак Дарка, члана удружења:

Када смо се договарали о одласку на 22. зимски успон на Трем, искрено био сам узбуђен, али помало скептичан јер је то за мене лично било ново искуство, а уједно и тест издржљивости пред одлазак на Кајмакчалан у јулу ове године.
С обзиром да су најавили захлађење и снег, претпоставио сам да ће то додатно отежати успон, али ниједног тренутка нисам ни помислио да одустанем.
Што се тиче смештаја у Дому културе Горња Студена и спавања у врећама, било је све коректно. Ујутру смо кренули око 7 часова. Снег је већ доста нападао па нам је пењање било отежано. Ипак, када имате циљ који не остварујете сами, већ са неколико стотина људи, све делује могуће и све се лакше подноси. До врха Суве планине, Трема, који се налази на 1810м надморске висине води стаза дужине 12.4км. Да ми је неко рекао да пешачим по Београду, где је равно и неупоредиво лакше, толику километражу, верујем да би ми то теже пало него овај успон, јер овде вас ради адреналин, жеља за успехом расте како километри одмичу, а тренутак када освојите врх планине немогуће је дочарати речима. И сам успон је неописив вероватно због погледа који вас оставља вез даха, или због тога што се поносите собом, или што видите да су људи око вас сталожени, позитивни, несебични, са великом жељом да остваре ваш заједнички циљ.
Повратак у Дом културе је трајао краће и био лакши него пењање, а ја сам био одушевљен јер сам се први пут спуштао ужетом по снегу (иако је то трајало свега неколико метара).
У Београд сам стигао пун позитивних утисака са ове акције, и искрено се радујем следећим сличним изазовима.